Hamida

KLOD LEVI-STROS-DIVLJA MISAO

KLOD LEVI-STROS-DIVLJA MISAO
Decrease Font Size Increase Font Size Text Size Print This Page

Dugo su naučnici voleli da navode jezike kojima nedostaju reci za izražavanje pojmova kao što su pojam drveta ili životinje, iako se u njima sreću sve reci koje su potrebne za podroban popis vrsta i podvrsta. Ali dok su se oni pozivali na te slučajeve kako bi potkrepili tvrđenje ο tobožnjoj nesposobnosti „primitivaca” da apstraktno misle, zaboravljali su druge primere koji potvrđuju da obilje apstraktnih reci nije odlika samo jezika civilizovanih na naroda. Tako u činuk jeziku sa severozapada Severne Amerike apstraktne reci označavaju mnoga svojstva ili odlike bića i stvari: „Taj način izražavanja, kaže Boas, češći je u ovom nego u bilo kom drugom jeziku koji znam”. Rečenica: opaki čovek je ubio jadno dete, na činuk jeziku glasi : čovekova opakost ubila je detetovu jadnost; a da bi se kazalo da neka žena upotrebljava odveć malu kotaricu

reći će se: ona stavlja korenje ružičaste biljke u majušnost kotarice za školjke. (Boas 2, str. 657—658). Doista, broj i preciznost pojmova drugačiji su u svakom jeziku i, kao što je to u XVIII veku vrlo dobro zapazio  pisac članka „ime” u Enciklopediji, upotreba više ili manje  apstraktnih reči ne zavisi od intelektualnih sposobnosti,  već od različitog stepena interesovanja svake posebne društvene zajednice u sklopu nacionalnog društva. Kao i u jezicima zanata, bogatstvo pojmova odgovara  napregnutijoj pažnji sa kojom se posmatraju svojstva stvarnog sveta, i budnijem interesovanju za razlikovanja koja se u njemu mogu izvršiti Ta glad za objektivnim znanjem predstavlja jedan od najzanemarenijih vidova misli onih koje zovemo „primitivcima”. Ako je ona retko kad usme rena prema stvarnim činjenicama koje se nalaze na istom nivou kao i stvarne činjenice kojima se bavi moderna nauka, ona podrazumeva intelektualne postupke i metöde posmatranja koji se mogu porediti sa onima kojima se nauka služi. U oba slučaja, svet predstavlja predmet mišljenja bar onoliko koliko i sredstvo za zadovoljavanje potreba. Svaka civilizacija ispoljava težnju da preceni objektivnu usmerenost svoje misli, što znači da ta usmerenost uvek postoji. Kada počinimo grešku misleći da divljakom upravljaju isključivo njegove organske ili ekonomske potrebe, mi ne vodimo računa ο tome da nam on upućuje isti prekor, i da njemu njegova sopstvena želja za sticanjem znanja izgleda uravnoteženija od naše:

„Korišćenje prirodnih bogatstava kojima su ra­spolagali urođenici sa Havaja bilo je skoro potpuno i  mnogo potpunije od njihovog korišćenja u današnjoj komercijalnoj eri, koja nemilice koristi nekoliko proizvoda, trenutno finansijski rentabilnih, zanemarujući i uništavajući često sve ostalo.” (Hendi i Pukui, str. 213).

Jedan biolog ovako govori ο jednoj pigmejskoj populaciji sa Filipina:

„Karakterističnu crtu Negrito urođenika, po kojoj se oni razlikuju od svojih suseda hrišćana iz ravnica,

predstavlja njihovo izvrsno poznavanje biljnog i živo­tinjskog sveta. To poznavanje ne podrazumeva samo tačno određivanje vrste fenomenalnog broja biljaka, ptica, sisara i insekata, već i poznavanje običaja načina života svake vrste…”

„Negrito urođenik potpuno je srastao sa sredinom u kojoj živi i, što je” još važnije, on neprekidno proučava sve što ga okružuje. Često sam viđao jednog Negrita kako, ne znajući tačno koju biljku ima pred sobom, kuša njen plod, miriše lišće, lomi i ispituje stabljiku, posmatra mesto na kome ona raste. I tek na osnovu svih tih data, on će izjaviti da poznaje ili ne poznaje biljku koju ima pred sobom.”

„Tako Negrito urođenici iz plemena Pinatubo poznaju i razlikuju način života 15 vrsta slepih miševa.

I pored toga, njihova klasifikacija slepih miševa, kao i klasifikacija insekata, ptica, sisara, riba i biljaka, počiva poglavito na fizičkim sličnostima i razlikama.”

„Skoro svi muškarci sa najvećom lakoćom nabrajaju specifična i opisna imena bar 450 biljaka, 75

ptica, skoro svih zmija, riba, insekata i sisara, i čak 20 vrsta mrava* .. . a poznavanje botanike kod mananâmbala, vrača-iscelitelja oba pola, koji stalno koriste biljke upražnjavajući svoju veštinu, upravo je zapanju­juće.” (R. B. Foks, str. 187—188).

Nekoliko hiljada Koahuila Indijanaca, stanovnika jednog pustinjskog kraja na jugu Kalifornije u kome samo nekoliko retkih porodica belaca uspeva danas da se održi, nisu mogli da iscrpe prirodne izvore hrane; oni su živeli u izobilju. Jer, u tome na izgled oskudnom kraju, oni su poznavali ništa manje nego 60 biljaka koje su se mogle upotrebiti za ishranu, i 28 drugih biljaka sa narkotičnim, stimulativnim ili lekovitim svojstvima (Berouz). Samo je­dan Informator iz plemena Seminola razlikuje 250 biljnih vrsta i podvrsta (Stertivent). Popisano je 350 biljaka koje poznaju Hopi Indijanci i više od 500 biljaka za koje znaju Navaho Indijanci Precizna definicija prirodnih proizvoda koje narodi iz Sibira upotrebljavaju kao lekove, i specifična vrednost koju im oni pripisuju ilustruju brižljivost, oštroumnost, smisao za pojedinost i vođenje računa ο razlikama kod posmatrača i teoretičara u društvenim zajednicama toga tipa : tako se kod Itelmena i Jakuta pauci i bele gliste gutaju kao lek protiv neplodnosti;kod Oseta se loj crnog balegara koristi za lečenje straha od vode, dok se kod Surgutskih Rusa zdrobljena bubašvaba i kokošija žuč koriste za lečenje čira i hernije; Jakuti koriste u vodi razmekšane crvene gliste za lečenje reumatizma, a Burjati štukinu žuč za lečenje očnih bolesti; sibirski Rusi gutaju živog raka i vijuna kao lek od padavice i svih bolesti, dok Jakuti koriste doticanje detlićevim kljunom, detlićevom krvlju, uduvavanje praha mumificiranog detlića kroz nos i jaje ptice zvane kukša za lečenje zubobolje, škrofula, sakagije i tuberkuloze; Ojroti upotrebljavaju jarebičinu krv i konjski znoj za lečenje hernije i bradavica, a Burjati golubiju čorbu za lečenje kašlja; osobi koju je ujeo besan pas Kazasi daju da popije rastvoreni prah od samlevenih nožica ptice tilegus, dok kod Rusa sa Altaja od groznice obolela osoba nosi osušenog slepog miša oko vrata; i najzad, osobama obolelim od neke očne bolesti Ojroti sipaju kap po kap vodu od istopljenog komada leda koji je prethodno bio obešen ispod gnezda ptice remiz. 


Odlomak iz djela : “Divlja misao”, Klod Levi-Stros

Share This Post

Google1

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *