Hamida

Balkanski naučni horizonti

Balkanski naučni horizonti
Decrease Font Size Increase Font Size Text Size Print This Page

Potpisivanjem sporazuma sa EU, zemlje Zapadnog Balkana postale su dio najvećeg svjetskog programa za finansiranje naučnih i istraživačkih projekata „Horizont 2020“ koji ima budžet od 80 milijardi evra.

Kada je Evropska unija, u svjetlu ekonomske krize, formirala budžet za naredni sedmogodišnji period (2014-2020.), jedna od rijetkih oblasti na koju nisu primjenjene mjere štednje bila je naučno-istraživački rad. U Briselu kažu da su svjesni da će upravo oblast istraživanja i inovacija biti neophodna da bi se adekvatno odgovorilo na izazove koji u godinama pred nama očekuju Evropu i svijet – počev od industrije, poljoprivrede i transporta, pa do urbanizma i energetike. O evropskim prioritetima u narednom periodu mnogo govori upravo činjenica da je fond za načno-istraživačku djelatnost porastao sa 50 na skoro 80 milijardi evra. Pored finansiranja te oblasti, Brisel insistira i na što široj saradnji naučnika širom svijeta, a sve zarad širenja granica znanja i konkretne dobrobiti od inovacija.

Robert Jan Smits: Naši naučnici i istraživači moraju da udruže snage i nađu rješenja za dobrobit svih građana

Robert Jan Smits: Naši naučnici i istraživači moraju da udruže snage i nađu rješenja za dobrobit svih građana

„Ovo je veliki dan za evropsku nauku“, izjavio je generalni direktor Direkcije za istraživanja i inovacije u Evropskoj komisiji Robert Jan Smits koji je u ime EU u Briselu potpisao sporazum o priključenju Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Moldavije i Srbije programu Horizont 2020: „Ovo partnerstvo je izuzetno važno za našu budućnost. Izazovi sa kojima se suočavamo su nam zajednički i jedino ih zajedno možemo rješavati. Naši naučnici i istraživači moraju da udruže snage i kroz zajedničke projekte nađu rješenja za dobrobit svih građana“, dodao je Smits. U Briselu naglašavaju i da je ovaj vid saradnje EU sa zemljama Zapadnog Balkana još jedan od korak u jačanju evrointegracionog procesa, ali i saradnje u regionu.

Na Balkanu malo novca za nauku

Program Horizont 2020, pokrenut u martu ove godine, nastavak je ranijih programskih okvira koji su bili namijenjeni podršci naučno-inovativnog sektora u Evropi. Ministar za obrazovanje i nauku Srđan Verbić, koji je u ime Srbije potpisao sporazum, kaže da je Srbija, kao pridruženi član u prethodnim evropskim programima, već uspješno realizovala više od 300 projekata iz te oblasti uz ukupan budžet od 50 miliona evra:

Srđan Verbić (lijevo): Očekujemo još veću podršku za naučnike iz Srbije

Srđan Verbić (lijevo): Očekujemo još veću podršku za naučnike iz Srbije

„Srbija će sada moći, ne samo da učestvuje u projektima, već i da odlučuje o prioritetima i dnevnom redu u okviru programa. Nadam se da ćemo sada moći da ostvarimo veće učešće i uspješnost naših projekata koji su i do sada bili na veoma zadovoljavajućem nivou, u rejtingu novih zemalja članica, sa preko 15 procenata odobrenih i finansiranih projekata. Očekujem da ćemo u sljedećem periodu još više moći da uključimo industriju, mala i srednja preduzeća u projekte istraživačkog razvoja i tako ostvarimo veću finansijsku podršku za nauku, istraživanja i tehnološki razvoj“, izjavio je Verbić u Briselu.

A da je finansijska podrška u oblasti naučnoistraživačkog rada ono što zemljama na Balkana hronično nedostaje u državnim budžetima, smatra ambasador Misije BiH pri EU, Igor Davidović (naslovna fotografija, lijevo): „Riječ je o sporazumu kojim smo, ravnopravno sa zemljama članicama EU, pristupili domenu naučno-istraživačkog rada. Koliko ćemo iskoristiti od tog novca, zavisi od nas, od projekata koje ćemo prijaviti i koji će biti prihvaćeni za finansiranje od strane Evropske komisije.“

Evropski poziv svim naučnicima i istraživačima sveta

Iz Ministarstva za obrazovanje i nauku Srbije kažu da je ta zemlja u oblasti istraživanja i inovacija do sada najbolje rezultate pokazala u oblastima informacionih tehnologija, proizvodnje hrane i poljoprivrede, energetike, transporta i nano-tehnologije i da će na tim osnovama nastaviti jačanje i širenje istraživačke zajednice uz saradnju sa industrijom i privredom. Predstavnici Albanije naglasili su u Briselu značaj saradnje u naučno-istraživačkim delatnostima u cilju bržeg oporavka i rasta privrede u regionu.

U Bosni i Hercegovini taj vid saradnje vide kao dokaz da je, i mimo političke blokade u zemlji, BiH viđena kao dobar partner, sa kojim se može napraviti pozitivan pristup i to u oblasti koja je „posebno zapostavljena, koja nam najviše treba i gdje je locirana ona elita koja svojim znanjem može da povede državu napred: „Imamo potencijal, imamo ljude, imamo mlade kadrove i iskusne istraživače, kojima nedostaje podrška i novac da bi uradili ono što nam je svima potrebno“, izjavio je ambasador Misije BiH pri EU, Igor Davidović.

U Evropskoj komisiji pozivaju najbolje naučnike, ne samo iz zemlja članica EU i onih koje se nalaze na putu ka članstvu, već i iz „ostataka svijeta“ da iskoriste program Horizont 2020, udruže svoje snage i doprinesu boljem životu svih građana na Zemlji.

DW.DE

Share This Post

Google1

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *